Osnovna paušalizacija

Lica koja obavljaju privrednu delatnost i lica sa slobodnim zanimanje mogu da koriste osnovnu paušalizaciju (Basispauschalierung) za poslovne izdatke svog preduzeća, kao i za mogućnost odbitka prethodnog poreza. To znači da se deo poslovnih izdataka i prethodnih poreza utvrđuju po paušalnoj stopi. Za to nije potrebno posedovanje nikakvih računa. Prihodi se moraju tačno utvrditi.

Pored osnovne paušalizacije, postoji posebni paušalni propisi za određene privredne delatnosti koje ne vode knjigovodstvo, kao što su drogerije, ugostitelji, komercijalni predstavnici, trgovci na malo prehrambenim artiklima i mešovitom robom, sportisti, umetnici i pisci i mali privrednici. (Detaljne informacije o paušalnoj stopi za pojedine branše možete naći u našem info listu   „Pauschalierung für nichtbuchführende Gewerbetreibende“ („Paušalna stopa za delatnosti koje ne vode knjigovodstvo“), „Pauschalierung im Gastgewerbe ab 2013“ („Paušalna stopa u ugostiteljstvu od 2013“), „Pauschalierung für den Lebensmitteleinzel- und Gemischtwarenhandel“ („Paušalna stopa za trgovinu prehrambenim proizvodima i mešovitom robom“), „Drogistenpauschalierung“ („Paušalna stopa za drogerije“), „Betriebsausgaben- und Vorsteuerpauschalierung für Handelsvertreter“ („Poslovni troškovi i paušalna stopa ulaznog poreza za komercijalne predstavnike“ und „Pauschalierung für Kleinunternehmer“ („Pašalna stopa za male preduzetnike“)).

Paušalizacija poslovnih izdataka (Betriebsausgabenpauschalierung)

Uslovi za osnovnu paušalizaciju jesu da

• ne postoji obaveza vođenja knjiga (kao npr. kod GmbH tj. d.o.o.),
• dobrovoljno se ne vodi dvostruko knjigovodstvo,
• prošlogodišnji promet preduzeća nije iznosio više od 220.000,00 EUR i
• iz poreske prijave mora da je vidljiva primena paušalizacije.

Napomena:

Moguće je da se uz to paralelno vodi kompletan račun prihoda i izdataka.

Pažnja:

Ako preduzeće, koje je do sada vodilo knjige, prelazi na paušalizaciju potrebno je da se utvrdi prelazna dobit ili gubitak.

Paušalni iznos za poslovne izdatke iznosi 12% neto prometa ili maks. 26.400,‑‑ EUR.

Za određene delatnosti paušala iznosi 6%, maks. 13.200,-- EUR To se odnosi na prihode od aktivnosti poslova upravljanja imovinom, zarade i ostale naknade od značajnog učešća u korporaciji (npr. član društva – direktor sa preko 25% učešća), kao i na prihode od književnih delatnosti, predavanja, naučnih delatnosti, nastave ili obrazovanja kao i iz trgovačkog ili tehničkog savetovanja (konsultanti). Ako delatnost prevazilazi samo savetovanje onda je paušalni iznos 12%. To se odnosi npr. na izradu građevinskih planova, obračun statike, nadgledanje gradnje, vođenje knjiga satnica i dekoracije izloga.

Napomena:

Paušalnim iznosom poslovnih izdataka od 12%, odn. 6% pretežno se pokrivaju

Afa (umanjenja poreza zbog amortizacije), izdaci za energiju, motorna vozila, zakupnine, popravke, telekomunikacioni troškovi, kamate, alat, potrošni materijal, osiguranja, reklame, putni troškovi, troškovi za putničko vozilo itd. Troškovi poreskog savetovanja mogu da se otpišu kao posebni izdaci.

Paušalni iznos je u suštini neto vrednost, pa stoga nije dozvoljeno izuzeti PDV iz obračuna paušala za poslovne izdatke. U slučaju nepravog oslobođenja od plaćanja PDV-a (npr. kao mali preduzetnik), što ima za posledicu gubitak prava na odbitak prethodnog poreza, porez na promet koji ne podleže odbitku predstavlja dodatni faktor troškova na osnovu paušalizovanih poslovnih troškova u sklopu bruto sistema i ne može se po porezu na prihod odbiti paušalom.

Napomena:

Od procene visine poreza za 2019. godinu više ne postoji opcija pojednostavljenja pristupa smanjenja dobiti poreza na promet paušalnih operativnih troškova u iznosu od obračunate paušalne stope ulaznog  poreza za preduzetnike koji su nezakonito izuzeti i za privatna lica. Budući da nijedan drugi paušalni pristup nije moguć, od 2019. samo stvarno potrošeni porez na promet (= neoporezivi pretporez) može se koristiti za smanjenje dobiti pored paušalnih operativnih troškova.

Pored paušale sledeći troškovi utiču na smanjenje dobiti:

• Ulaz robe prema knjizi ulaza robe (trgovačka roba, sirovne, poluproizvodi, pomoćne materije i dodaci)
• Plate, nadoknade i sporedni troškovi (deo koji plaća poslodavac u obavezno socijalno osiguranje, deo koji plaća zaposleno lice u fond za pomoć porodicama (Familienlastenausgleichsfonds), komunalni porez, dotacije za osiguranje za otpremninu)
• Nadoknade za ugovore o delu, ukoliko nisu obuhvaćene isporukama ili činidbi
• Doprinosi preduzetnika za obavezno zdravstveno osiguranje, osiguranje za slučaj nezgode i penzijsko osiguranje, a takođe i doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i obavezno osiguranje u penzijske fondove preduzeća.
• Putni troškovi i troškovi prevoza, ukoliko su nadoknađeni naknadom troškova u istom iznosu; ovi putni troškovi i troškovi prevoza smanjuju osnovicu za procenu izračunavanja paušalnih operativnih troškova.

Prihodi preduzeća (promet) se stalno beleže u pravom iznosu i kao takvi se knjiže.

Prelazne stavke predstavljaju iznose koje se primaju i troše u ime i za račun drugih lica ne mogu da se uzmu u obzir kao primanja ili kao izdaci.

Primer:                                                                          EUR                   EUR

Promet (neto)                                                                 200.000,--

Stvarna naknada putnih troškova i troškova prevoza                   1.000,--

Iznos prihoda preduzeća                                                                        201.000

Nabavljena roba (neto)                                                       90.000,--

Troškovi osoblja                                                              - 40.000,--

Troškovi bez zarade (KommSt, DG-Anteil GKK, DZ, DB)            - 19.200,--

Eksterne zarade (neto)                                                         2.000,--

Socijalno osiguranje za privredne delatnosti                          -   6.000,--

Stvarna naknada putnih troškova i troškova prevoza               -   1.000,--

12% paušala za poslovne izdatke od 200.000 EUR                    - 24.000,--

Iznos prihoda preduzeća                                                              182.200

Dobit                                                                                                   18.800,--

Neoporeziv deo dobiti 13%                                                              2.444

Za oporezivanje                                                                                     16.356,--

Postupak kod bruto računa

Ako se prihodi i izdaci knjiže u bruto iznosu (uklj. PDV), onda je PDV poresko opterećenje dodatnim poslovnim izdacima, a knjiženje PDV-a u korist računa prihoda.

Onda se mogu stvarni prethodni porezi iz „paušaliziranih“ poslovnih izdataka dodatno odbiti,umanjujući tako dobit, ako se samo koristi paušalizacija poslovnih izdatak.

Ako se i prethodni porez utvrđuje paušalno onda se i paušalizirani prethodni porezi i prethodni porezi od nabavke imovine dodatno odbijaju kao poslovni izdatak.

Po pravilu preduzetnik ima pravo da bira da li želi da knjiži prihode i izdatke bruto (bruto metoda) ili neto (neto metoda). U praksi se ipak probila neto metoda.

Pažnja:

Ako se u porezu na promet koristi osnovna paušalizacija samo za prethodni porez (1,8% od prodaje, videti dole pod „Paušalizacija prethodnog poreza“  (Vorsteuerpauschalierung)) postoji obaveza da se račun prihoda i izdataka kreira prema bruto metodi.

Upoređenje u odnosu na prednosti

Kako bi se donela odluka da li je povoljnija osnovna paušalizacija ili knjiženje svih poslovnih troškova potrebno je sačiniti uporedni račun sa podacima iz prošle godine.

Međutim, mala promena u obavezama evidentiranja: Tekući prihodi, PDV, prethodni porezi, nabavka robe i plate, sve to mora da se evidentira kao i do sada. Samo nije potrebno da se vodi evidencija investicija, jer je umanjenje poreza zbog amortizacije (Afa) postignuto sa paušalom za poslovne izdatke. Zbog mogućeg budućeg prelaska na račun prihoda - izdataka bilo bi bolje da se i dalje vodi evidencija investicija.

Svaki preduzetnik ima mogućnost da sa osnovne paušalizacije opet pređe na račun prihoda i izdataka. Kod takvog prelaska nova paušalizacija je moguća tek nakon 5 poslovnih godina.

Napomena:

Odluka da li će se koristiti paušalizacija poslovnih izdataka treba doneti najkasnije u trenutku predaje poreske prijave. Nije potreban poseban zahtev. Iz poreske prijave mora da je vidljiva primena paušalizacije. To se vrši u obrascu E1a označavanjem na prvoj stranici i unosom paušalno utvrđenih tekućih rashoda pod brojem 9259.

Paušalizacija prethodnog poreza (Vorsteuerpauschalierung)

Pored paušalnog iznosa poreza na dobit za troškove, postoje preduzeća čiji promet u prethodnoj godini ne premašuje 220.000,00 EUR, i mogućnost paušalnog iznosa prethodnog poreza od 1,8% neto prometa (izuzimajući promet iz pomoćnih poslova kao što je prodaja opreme, maks. 3.960,00 EUR, kao i promet koji je neoporezovan ili se ne može oporezovati).

Pažnja: Ovo može dovesti do različitih osnovica za utvrđivanje paušalnih stopa poreza na dohodak i poreza na promet.

Od 2016. godine, zahtevi za paušalno određivanje odbitnih iznosa pretporeza usklađeni su sa zahtevima za paušalno određivanje poslovnih troškova. Ako postoji obaveza vođenja poslovnih knjiga ili ako se knjige dobrovoljno vode, primena osnovne paušalne stope za ulazni porez je isključena.

Pored paušale se uzimaju u obzir i prethodni porezi (porez na prihod, PDV na uvoz) za:

• nabavku ili proizvodnju osnovnih sredstava čija neto vrednost prelazi 1.100,-- EUR, kao i bez ograničenja najniže granice za nekretnine kao osnovnog sredstva,
• robu, sirovine, poluproizvode, pomoćne materije, dodatke,
• Eksterne zarade.

Korišćenje paušalizacije prethodnog poreza (Vorsteuerpauschalierung) se prijavljuje neformalnog izjavom kod poreske uprave. Za to je potrebno da se paušalni prethodni poreza navede šifrom 084 u godišnjoj PDV prijavi U1. Ovo je moguće najkasnije do pravosnažnosti rešenja o PDV-u.

Izjava vezuje preduzetnika za najmanje 2 kalendarske godine. Možete da je povučete samo sa početkom kalendarske godine. Povlačenje mora da se potvrdi pismeni putem kod poreske uprave do pravosnažnosti rešenje. Ponovna paušalizacije prethodnog poreza (Vorsteuerpauschalierung) je moguća najranije nakon isteka pet kalendarskih godina.

Osnovna paušalna stopa poreza na dohodak i poreza na promet može se odabrati nezavisno jedna od druge (ako se osnovna paušalna stopa koristi samo u odnosu na ulazni porez, kao što je već pomenuto, obračun prihoda i rashoda mora se pripremiti prema bruto metodi).

Odnos prema neoporezivom delu dobiti

Ako se dobit utvrđuje prema prosečnim stopama ili delimičnim ili potpunim paušalnim plaćanjem, čak i samo delimično sa paušalnim iznosima, može se zahtevati osnovni poreski kredit, ali ne i poreski kredit povezan sa investicijom.

U slučaju korišćenja prava na osnovnu paušalizaciju potrebno je iz ugla poreza na dobit, osim prihoda preduzeća, sedam godina čuvati poslovne izdatke koji podležu odbitku te voditi knjigu ulaza robe i račun plata. U načelu nije potrebno voditi evidenciju ulaganja, jer je umanjenje poreza zbog amortizacije (Afa) postignuto sa paušalom za poslovne izdatke. Zbog mogućeg budućeg prelaska na račun prihoda za potrebe dvostrukog vođenja knjiga odnosno računa prihoda i izdataka bilo bi bolje da se (i dalje) vodi evidencija ulaganja. Ako se prethodni porez obračunava paušalno, ostvaren promet za usluge obuhvaćene paušalizacijom i prethodni porezi po tom osnovu, odnosno evidencija odgovarajućih uvoza po istom osnovu oslobođeni su obaveze vođenja i čuvanja zapisa. U slučaju prijavljivanja stvarnog prethodnog poreza ništa se ne menja u pogledu obaveza vođenja i čuvanja zapisa u poređenju s dvostrukim vođenjem knjiga, odnosno računa prihoda i izdataka.

Stand: 01.02.2022