Neoporezivi deo dobiti

Sva fizička lica koja imaju primanja iz privrednih delatnosti mogu da koriste ovaj neoporezivi iznos i to nezavisno od toga da li utvrđuju svoju dobit na osnovu računa primanja i izdataka ili bilansa. Time je za preduzetnike postignuto izjednačavanje za preferencijalno oporezivanje 13. i 14. zarade kod poslodavca.

Osnovni neoporezivi deo dobiti sastoji se od osnovnog iznosa za dobiti do 30.000 EUR i, pored toga, od neoporezivog dela dobiti u vezi sa investicijama. 

Ko može da koristi neoporezivi deo?

• Fizička lica koja ostvaruju prihode iz privredne delatnosti (poljoprivreda i        šumarstvo, privredna delatnost, samostalni rad).
• Kao supreduzetnik (npr. OG, KG) mogu članovi društva da iskoriste neoporezivi deo dobiti proporcionalno svojim učešćem u podeli dobiti.

Pažnja:
Ako udeo člana društva pripada kapitalu preduzeća, onda je moguće iskoristiti pravo na neoporezivi deo dobiti samo u okviru određivanja neto zarade ovog preduzeća. On se znači obračunava od dobiti preduzeća uključujući priliva dobiti od supreduzetništva.

• Ako se dobitak obračunava paušalno onda se neoporezivi deo dobiti automatski zaračunava. U tom slučaju ne postoji pravo na neoporezivi deo dobiti          zbog investicija.

Napomena:
Čak i sa novom paušalnom stopom za male privrednike od određivanja visine poreza 2020. godine, mogu se zahtevati samo osnovne poreske olakšice.

Ovako funkcioniše neoporezivi deo dobiti:

Neoporezivi deo dobiti deli se na osnovni neoporezivi deo dobiti i neoporezivi deo dobiti uslovljen investicijama.

Osnovni neoporezivi deo dobiti

Do dobitke do EUR 30.000,-- postoji pravo na neoporezivi deo dobiti u visini od 13% dobiti (maksimalno EUR 3.900,--). Nije potrebno da se izvrši investicija.

Napomena:
Od procene za 2022. osnovni neoporezivi deo iznosi 15% dobiti. Tako se dobija maksimalni neoporezivi deo dobiti u visini od 4.500 EUR.

Osnovni neoporezivi deo dobiti odobrava se samo jednom u godini za koju se određuje porez čak i kada poreski obveznik ima više preduzeća. Pojedinim preduzećima je moguće odobriti osnovni neoporezivi deo dobiti (ali najviše 13% od dobiti preduzeća, odnosno 15% od 2022. godine). Ako se ne obavi dodela, raspodela će biti obavljena u odnosu na dobit.

Napomena:
Kod više preduzeća operativnim dobitkom se sabiraju dobiti za osnovni neoporezivi dobit. Ne vrši se umanjenje usled izjednačavanje zbog postojećih operativnih gubitaka.

Neoporezivi deo dobiti na osnovu investicija

Ako dobit pređe iznos od EUR 30.000,-- moguće je pored osnovne neoporezive dobiti podneti zahtev za neoporezivi deo dobiti na osnovu investicija.

Maksimalno 13% dobiti koja prelazi iznos od EUR 30.000,-- (osnovni neoporezivi deo dobiti) mogu biti ostavljeni neoporezovani. Preduslov za to da je iste kalendarske godine pribavljena imovina u okviru osnovnih sredstava („osnovna sredstva za koje postoje poreske olakšice“) ili određene hartije od vrednosti.

U odnosu na solidarna davanja kod posebnih davanja za zaposlene koji zarađuju mnogo i kod neoporezivog dela dobiti za investicije postoji ograničenje stepenovanjem procentualnog iznosa:

Kod osnovice do 175.000 EUR neoporezivi deo dobiti iznosi 13%. Ako dođe do prekoračenja tog iznosa za sledećih 175.000 EUR neoporezivi deo dobiti je 7%, a za još dodatnih 230.000 EUR neoporezivi deo dobiti je 4,5%. Kod osnovice veće od 580.000 EUR ne postoji pravo na neoporezivi deo dobiti. Putem procentne skale dolazi se do maksimalnog iznosa od 45.350 EUR, odnosno od procene za 2022. do maksimalnog iznosa od 45.950 EUR.

Napomena:
Neoporezivi deo dobiti na osnovu investicija je ograničena s jedne strane zbog visine troškova za nabavku, odn. proizvodnju investicija za koje postoje poreske olakšice i s druge strane sa maksimalnih 13% dobiti poreskog obveznika.

Neoporezivi iznos je nezavisan od Afa(umanjenja poreza zbog amortizacije) i ne utiče na smanjenje Afa osnovice.

Savet!
Troškovi sticanja tako imaju dvostruki efekat na dobit: s jedne strane, troškovi u godini sticanja odbijaju se od oslobađanja poreza, a, s druge strane, može se zahtevati puna amortizacija.

Osnovna sredstva za koje postoje poreske olakšice

Preduslov za to je da se nabave, odn. proizvedu nova fizička osnovna sredstva koja podležu amortizaciji sa uobičajenim rokom amortizacije od najmanje 4 godina.

 Ekonomska dobra moraju da pripadaju preduzeću ili pogonu u zemlji. Uz to nije obavezno potrebno da se ekonomska dobra fizički nalaze u zemlji, već moraju biti funkcionalno povezana.

Savet:
Takođe su i investicije u zgrade i investicije zakupaca obuhvaćene neoporezivim delom dobiti. Iznos neoporezivog dela dobiti pripada tek kada se završi celokupna proizvodnju za ceo iznos troškova proizvodnje. Troškovi se mogu koristiti za iznos zarade povezan sa investicijom u meri u kojoj je zgrada uključena u poslovnu imovinu.

U poreske olakšice za osnovna sredstva spadaju i hartije od vrednosti koje ispunjavaju preduslove za pokrivanje sredstava za penziju. I ovde važi da se hartije od vrednosti moraju zadržati najmanje 4 godine u obliku stalne imovine. Koje hartije od vrednosti se mogu koristiti možete videti u listu sa informacijama „Wertpapiere zur Wertpapierdeckung der Pensionsrückstellung“ (Hartije od vrednosti za pokriće hartija od vrednosti za izdvajanje u bilansu na ime isplate budućih penzija).

Pažnja:
Na osnovu Zakona o poreskim izmenama 2014. je za ekonomsku godinu, koja se završava nakon 30. juna 2014, moguće investirati samo u stambene obveznice, jer se samo one mogu uzeti u obzir za neoporezivi deo dobiti za investicije. Ovo ograničenje hartija od vrednosti na stambene vrednosti bilo je ograničeno do 2016. godine. To znači da su za fiskalne godine koje počinju 1.1.2017. prihvatljive sve preferencijalne hartije od vrednosti (hartije od vrednosti koje se takođe mogu koristiti za pokriće rezervi za osoblje u skladu sa čl. 14 st. 7 Z 4 Zakona o porezu na dohodak (EStG)).

Moguće je samo koristiti ovaj neoporezivi iznos u sledećim slučajevima:

• PMV i kombi, sa izuzetkom vozila za škole za obuku vozača, kao i motorna vozila koja se        najmanje 80% koriste za poslovni transport lica,
• sredstva za transport vazduhom,
• ekonomska dobra male vrednosti (troškovi nabavke, odn. proizvodnje do maks. 800,-- EUR), ako se ona odmah otpišu kao poslovni trošak,
• polovna ekonomska dobra,
• Ekonomska dobra koja su pribavljena od strane nekog preduzeća koje je pod     glavnim uticajem poreskog obaveznika, kao i
• Ekonomska dobra za koje se koristi premija za istraživanja   .

Savet:
Ekonomska dobra smatraju se korišćenim, ako u trenutku nabavke već podležu gubitku vrednosti koji je uslovljen njihovom upotrebom. Uređaje za prezentaciju (npr. vozila za prezentaciju) treba smatrati korišćenim ekonomskim dobrima. Izložena ili u probnom režimu korišćena privredna dobra treba da se smatraju nekorišćenim. Vozila sa dnevnim dozvolama se takođe smatraju nekorišćenim.

Visina poreske olakšice

Kao što je već rečeno, poresko oslobađanje iznosi maks. 13% dobiti (15% neoporezivog dela dobiti od 2022. godine). Kod dobiti većih od 30.000 EUR potrebno je da za iznos preko ovog iznosa postoje investicije u osnovna sredstva za koje postoje poreske olakšice ili u hartije od vrednosti u istom iznosu i za istu kalendarsku godinu. Ova poreska olakšica je ograničena do maksimalnog iznosa od 45.350 EUR (45.950 EUR od 2022. godine) po poreskom obvezniku i godini.

Primer 1:
Ugostiteljsko preduzeće je u 2021. ostvarilo dobit u iznosu od 20.000 EUR. Preduzetnik je u 2021. investirao u inventar poslovnog prostora u iznosu od 1.000 EUR:

Dobitak pre neoporezivog iznosa                       20.000

od toga 13% (maksimalni neoporezivi iznos)                    2.600

Investicije u kapitalne investicije za koje postoje poreske olakšice                            1.000

Osnovni neoporezivi deo dobiti                                            2.600

Neoporezivi deo dobiti na osnovu investicija                          0

Ukupan neoporezivi iznos dobiti                                   2.600

Dobit koja podleže oporezivanju                       17.400

Neoporezivi iznos je 2.600 EUR, a to je 13% od dobiti, tako da je potrebno u 2021. oporezovati samo 17.400 EUR. Ovaj neoporezivi iznos važi i onda kada nema investicija.

Primer 2:

Trgovačko preduzeće je u 2022. ostvarilo dobit u iznosu od 50.000 EUR. U 2022. je preduzetnik investirao 2.000 EUR u preferencijalne hartije od vrednosti.

Obračun neoporezivog dela dobiti:

Osnovni neoporezivi deo dobiti (15% od 30.000)                                                    4.500

Neoporezivi deo dobiti na osnovu investicija (obuhvaćen investicijom)              2.000

Ukupan neoporezivi iznos dobiti                                                                6.500

(maksimalni neoporezivi deo dobiti 4.500 + 2.600 = 7.100)                                                                

oporeziva dobit (50.000 – 6.500)                                          43.500

Neoporeziv iznos dobiti iznosi 6.500 EUR i sastoji se od osnovnog neoporezivog dela dobiti i investicijom (2.000 EUR) pokrivenog neoporezivog iznosa dobiti. Maksimalni neoporezivi deo dobiti na osnovu investicija iznosio je 2.600 EUR (13% od 20.000 EUR). Time se dobit koja se oporezuje za 2022. smanjuje za 6.500 EUR.

Ako se obavljaju investicije u godinama sa gubicima ne postoji mogućnost poreske olakšice u obliku neoporezivog iznosa dobiti.

Prelazni dobici (to su dobici koji nastaju zbog promene načina obračuna dobiti) obuhvaćeni su poreskom olakšicom.

Nije moguće koristiti za neoporezivi iznos dobiti sredstva dobijena na osnovu prodaje (dobit koja je ostvarena na osnovu prodaje preduzeća ili udela u nekom preduzeću, odn. koja nastaju kod prestanka rada preduzeća).

Sticanje prava na poresku olakšicu

Osnovni neoporezivi deo treba da se u poreskoj izjavi (obrazac E1a) unese pod brojem 9221, ali se u principu automatski priznaje, ukoliko zaboravi da ga unesete.

Neoporezivi deo dobiti za investicije mora da se iskaže u poreskoj prijavi za dotičnu godinu. Zbir neoporezivog iznosa se mora knjižiti odvojeno u zavisnosti da li se radi o fizičkim ekonomskim dobrima ili hartijama od vrednosti za koje postoje poreske olakšice šiframa 9227 i 9229. Moguće je obaviti dopune i ispravke do pravosnažnosti rešenja o porezu na dohoda ili rešenje o utvrđivanju iznosa za plaćanje.

Ekonomska dobra koja služe za pokrivanje neoporezivog iznosa za investicije moraju da se navedu u spisku. U ovom spisku je potrebno navesti za svako preduzeće, i to odvojeno fizička osnovna sredstva i hartije od vrednostima, u kom obimu se troškovi nabavke ili proizvodnje uzimaju u obzir za pokrivanje neoporezivog iznosa. Dovoljno je da se navedu neoporezivi iznosi, odn. pregled investicija kod dotičnih ekonomskih dobra.

Ako se koriste hartije od vrednosti za neoporezivi iznos potrebno je da se one navedu u posebnom spisku koji treba dostaviti poreskoj upravi na zahtev. Uvrštavanjem u ovaj spisak hartije od vrednosti svrstavaju se u stalna sredstva preduzeća.

Pažnja!
Ako se hartije od vrednosti koriste za umanjenje dobiti povezane sa ulaganjima i zbog toga se drže kao poslovna imovina, dobit od prodaje podleže porezu na kapitalnu dobit po odbitku od 27,5% bez konačnog oporezivanja, pod uslovom da je stečena od 1. aprila 2012. Pre promene zakona, oni su u osnovi bili predmet kolektivnog oporezivanja.

Savet:
Kako biste u potpunosti iskoristili neoporezivi deo dobiti na osnovu investicija, savetujemo da sačinite prognozu. Ekonomska dobra koja ne podležu oporezivanju potrebno je nabaviti u istoj godini! U slučaju hartija od vrednosti to je trenutak njihovog deponovanja.

Naknadno oporezivanje

Neoporezivi iznos za investicije potrebno je naknadno oporezovati (uvećanje dobiti na osnovu računovodstvene vrednosti ranijeg neoporezivog iznosa), kada ekonomska dobra pre isteka roka (vreme korišćenja, odn. period zadržavanja od 4 godine, 48 meseci)

• nisu više deo kapitala preduzeća.
• se prenesu u inostranstvo.

Naknadno oporezivanje se ne obavlja kada:

• Ekonomsko dobro nije više deo kapitala preduzeća usled više sile ili usled   intervencije državnog organa.

Napomena:
Prestanak poslovanja izazvan smrću vlasnika preduzeća takođe ne dovodi do dodatnog oporezivanja ako posao odmah propadne usled smrti (npr. u slučaju izuzetno ličnih aktivnosti) ili ako se nijedan posao ne prenese na naslednike zbog neprihvatanja nasledstva.

• Kod hartija od vrednosti (u vezi sa oročenim ograničenjem u vezi sa stambenim zajmovima, videti gore), ako se u godini odvajanja nabave ekonomska dobra u okviru osnovnih sredstava, koja ispunjavaju uslov za neoporezivi iznos (nabavka radi zamene). Ista preuzimaju rok zadržavanja.

Pažnja:
Hartije od vrednosti ne smatraju se ekonomskim dobrima za zamenu. To znači da nabavljene preferencijalne hartije od vrednosti moraju tokom četiri godina da se zadrže kao deo kapitala preduzeća. Naknadno oporezivanje usled prevremene prodaje može da se izbegne samo u slučaju nabavke kao zamene fizičkih ekonomskih dobra u odgovarajućim vrednostima. Time nisu više obuhvaćene poreske olakšice za promenu hartija od vrednosti.

• Ako se isplate hartije od vrednosti moguće je u roku od dva meseca umesto fizičkih ekonomskih dobara pribaviti i hartije od vrednosti za koje važe olakšice (nabavka rezervnih hartija o vrednosti). One bez ikakvih izmena pokrivaju nadalje rok.
• Ako se preduzeće prenosi na drugo lice uz nadoknadu ili bez nadoknade ili ako se obavi promena načina obračuna dobiti. Naknadno oporezivanje   dolazi samo ako se imovina povuče pre isteka roka zadržavanja.

Napomena:
Naknadno oporezivanje predstavlja bitnu negativnu stavku ako je granična poreska stopa naknadnog oporezivanja na osnovu odgovarajuće dobiti veće nego u godini korišćenja.

Prestanak rada preduzeća pre isteka roka od 4 godine dovodi do naknadnog oporezivanja. Iznos naknadnog oporezivanja predstavlja deo dobiti od prodaje.

Prestanak poslovanja izazvan radnom nesposobnošću smatra se odvajanjem usled više sile. Potrebno je dostaviti potvrdu o bolesti i s njome povezanom radnom nesposobnošću.