Obavljanje privredne delatnosti od strane državljana trećih zemalja, izbeglica i lica bez državljanstva u Austriji, s aspekta zakona o privrednim delatnostima

Državljani trećih zemalja su državljani koji nisu državljani ni države Evropske Unije (EU), ni državljani države Evropskog Ekonomskog prostora (EEZ) ili državljani Švajcarske.

Preduslovi za dobijanje dozvole za obavljanje privredne delatnosti u Austriji za fizička lica:

• Strana fizička lica imaju pravo da obavljaju privrednu delatnost ako je to uređenoDržavnim ugovorima (po reciprocitetu).
  U ove međudržavne ugovore ubrajaju se Ugovor o EZ, Sporazum o EEP i Sporazum između EZ i Švajcarske o slobodi kretanja. 
  U navedene međudržavne ugovore ne ubrajaju se različiti evropski sporazumi, sporazum sa STO i Ugovor o prijateljstvu sa SAD, jer se njima stranim državljanima ne garantuje sveobuhvatna sloboda kretanja, a posebno neograničeno pravo boravka u Austriji.

Pažnja: 
Potrebno je posedovati državljanstvo države članice ugovornice EEZ i mesto stanovanja u državi članici EEZ za sledeće privredne delatnosti: privremeno ustupanje radne snage, posredovanje u zapošljavanju, dimničar i privredna delatnost vezana za oružje [1].

Državljanstvo Švajcarske i prebivalište u Švajcarskoj potrebni su za sledeće privredne delatnosti: privredna delatnost vezana za oružje

• Državljani trećih zemalja [2] sa kojima nije zaključen takav državni sporazum, lica kojima je odobren zahtev za azil, lica bez državljanstva mogu da obavljaju privrednu delatnost ako po odredbama Zakona o nastanjivanju i boravku imaju pravo na boravak za zapošljavanje (samozapošljavanje ili nesamostalno zapošljavanje). 
  Obratiti pažnju na gorenavedena ograničenja za određene privredne delatnosti koje se tiču državljanstva članice ugovornice EEZ.

• Državljanima trećih zemalja koji ne borave po zakonu u Austriji (lica koja prvi put podnose zahtev) potrebno je da za obavljanje privredne delatnosti po zakonu u Austriji dobiju dozvolu za boravak kojom je omogućeno obavljanje samostalne delatnosti. 
  Po zakonu o nastanjenju i boravku potrebno je da lice koje prijavljuje privrednu delatnost pribavi pre izdavanja dozvole za boravak potrebna odobrenja za obavljanje privredne delatnosti. Potvrda koju izdaje nadležni organ za privrednu delatnost da su ispunjeni svi uslovi za obavljanje privredne delatnosti sa izuzetkom dozvole za boravak, važi kao odgovarajući dokaz. Organ za privrednu delatnost je u obavezi da izda takve potvrde.

• Članovi porodice državljana članice EU ili države članice EEZ koji imaju pravo boravka ili pravo stalnog boravka u državi članici EU ili državi članici EEZ
  
  
  • mogu da obavljaju, nezavisno od svog državljanstva, poslovnu delatnost kao i domaći državljani. Za članove porodice se smatraju: supružnici ili registrovani partneri
  • Rođaci po pravoj silaznoj liniji državljanina članice EU ili članice ugovornice EEZ i supružnika ili registrovanog partnera, koji nisu navršili 21 godinu života ili koji primaju izdržavanje od tih lica.
  • Rođaci po pravoj uzlaznoj liniji državljanina članice EU ili članice ugovornice EEZ i supružnika ili registrovanog partnera koji primaju izdržavanje od tih lica.

Preduslovi za dobijanje dozvole za obavljanje privredne delatnosti u Austriji za pravna lica i ostala strana pravna lica.

Pravna lica i ostala strana pravna lica koja nemaju pravo na sedište, a ni na filijalu u zemlji, ako to državni ugovori nije drugačije predviđeno, ne smeju da obavljaju privrednu delatnost.

Pažnja: 
U vezi s prekograničnim uslugama koje pružaju društva i pravna lica osnovana prema zakonskim propisima zemalja ugovornica EEZ i svoje sedište imaju u državi ugovornici EEZ, odn. osnovana su po zakonu Švajcarske i sa sedištem u Švajcarskoj, pogledati „Erbringung von Dienstleistungen in Österreich durch Unternehmer, die in einem Mitgliedstaat der EU oder einem Vertragsstaat des EWR niedergelassen sind” (Usluge u Austriji od strane preduzetnika koji imaju sedište u državi EU ili državi ugovornici EEZ).

Za obavljanje privredne delatnosti od strane pravnih lica ili drugih stranih pravnih lica ne postoji obaveza osnivanja društva u zemlji. Dovoljno je da se osnuje podružnica u zemlji koja će biti upisana u registar preduzeća.

Za pravno postojanje inostranog društva se primenjuju zakonske odredbe strane države u kojem društva ima svoje sedište.

Prekogranične usluga od strane inostranih društva (fizička lica i ostala inostrana pravna lica) u Austriji, koji nisu državljani EU, ili države članice EEZ ili Švajcarske, odn. od strane društva ili pravnih lica, koja su osnovana po zakonu države članice EEZ, odn. po zakonu Švajcarske i svoje sedište imaju u državi članici EEZ ili Švajcarskoj.

• Kod obavljanja privrednih delatnosti u Austriji od strane pružaoca usluga iz države članice Svetske trgovinske organizacije (STO):
  STO ugovor predstavlja okvir za Opšti ugovor o trgovini uslugama (GATS) koji se zasniva na principu najviše favorizovane nacije (MFO). STO ugovor je implementiran u okviru zakona o privrednoj delatnosti.
  Pružaoci usluga iz država članice STO mogu da obavljaju naručene privredne delatnosti u Austriji pod istim uslovima kao i Austrijanci.
  U kojem obimu pružaoci usluga mogu da obavljaju delatnost je određeno austrijskom listom obaveza. Po toj listi fizička lica koja obavljaju usluge u Austriji moraju biti upućeni od strane pravnog lica iz preduzeća,
  
  
  • mogu biti upućena na rad u Austriji samo na određeno vreme
  • mogu da imaju samo privremeni boravak
  • moraju biti zaposlena kod pravnog lica koje obavlja upućivanje ili su suvlasnici minimum godinu dana pre ulaska i
  • rukovodeći kadar (rukovodeća pozicija u okviru upravljanja podružnicama, nadgledanja vodećeg kadra, zapošljavanja ili otpuštanja osoblja)
  • ili mora biti nosilac znanja (posedovanje posebnih znanja potrebnih za obavljanje usluga, rad istraživačkih institucija, tehnike ili vođenje poslova podružnice).
    
  
  Ovi zadaci i funkcije se odnose pre svega na zaposlenje u filijali pružaoca usluga.
  Pored interno upućenih lica imaju i zastupnici pružaoca usluga pravo da uđu u Austriju i na boravak od oko 6 meseci kako bi mogli da ugovore prodaju usluga ili da zaključe ugovore u pružanju usluga. Nije dozvoljeno direktno samostalno pružanje usluga ili prodaja direktno široj javnosti.

• Kod obavljanja naručenih privrednih delatnosti u Austriji od strane pružaoca usluga iz države koja nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO): 
  Stranim fizičkim licima i ostalim pravnim licima koja ovlašćeno obavljaju poslove u inostranstvu koji po austrijskom zakonu spadaju pod zakonom uređene privredne delatnosti i državljani su države koja nije članica STO ugovora je potrebno za obavljanje naručenih privrednih delatnosti u Austriji dozvola za izjednačavanje (rešenjem) od strane guvernera države (Landeshauptmann). Izjednačavanje se vrši u slučaju da je moguće dokazati da je izvođenje poslova u opštem interesu nacionalne privrede i nije u suprotnosti sa ostalim javnim interesima. 
  Interes nacionalne privredese pretpostavlja da postoji onda kada usluge imaju kvalitet koji je koristan za austrijsku privredu ili bar predstavlja obogaćenje na lokalnom ili regionalnom nivou. 
  Pod ostalim ostalim javnim interesima se pre svega podrazumevaju javni red i mir, očuvanje pravnog poretka, sprečavanje nastanka krivičnih dela, kao i zaštita zdravlja. 
  Iz grupe država koje nisu članice STO za Austrijsku su od ekonomskog značaja pre svega Bosna i Hercegovina, Crna Gora

Državljani trećih zemalja s pravom na dugotrajni boravak

• Dozvola za boravak, odnosno „stalni boravak u EU” prema austrijskom zakonu, može se izdati državljanima trećih zemalja (licima koja nisu građani EU, niti građani EEP, niti švajcarski državljani). Takva lica u smislu evropskih zakona imaju pravo na stalni boravak.
• Međutim, državljani trećih zemalja s pravom na dugotrajni boravak ne smeju vršiti delatnost u Austriji u svojstvu prekograničnih radnika preduzeća s jednim zaposlenim. Zakon o privrednim delatnostima preduzećima s jednim zaposlenim dozvoljava prekogranično pružanje usluga samo onda kada poseduju državljanstvo zemlje EU/EEP (up. čl. 373a st. 1 Zakona).

Pažnja:

Za privredna društva se državljanstvo ne uzima u obzir (up. čl. 373a st. 3 Zakona).  Shodno tome, privredna društva državljana trećih lica osnovana prema zakonima države ugovornice EEP koja imaju registrovano sedište, glavnu upravu ili glavni ogranak u državi članici EEP smeju obavljati delatnost u Austriji.

[1] Evropsko pravo u ovom smislu govori o „licu s pravom na dugotrajni boravak”; up. čl. 2 sl. b Direktive 2003/109/EZ Saveta od 25. novembra 2003. o statusu državljana trećih zemalja s dugotrajnim boravkom.

[2] Wenn die genannten Gesellschaften lediglich ihren satzungsgemäßen Sitz in einem EWR-Vertragsstaat haben, muss ihre Tätigkeit in tatsächlicher und dauerhafter Verbindung mit der Wirtschaft eines EWR-Vertragsstaates stehen (vgl § 373a Abs 3 S 2 GewO).

[1] Kod poslovne delatnosti vezane za oružje dovoljna je boravišna dozvola s pravom na osnivanje podružnice shodno čl. 45 ili 49 st. 2 i 4 Zakona o nastanjivanju i boravku; up. čl. 141 st. 1 t. 1 sl. b Zakona o privrednim delatnostima (GewO).

[2] Izbeglice (tražioci azila, lica koja imaju pravo na azil i lica s pravom na supsidijarnu zaštitu) smeju da prijave poslovnu delatnost 3 meseca nakon podnošenja zahteva za azil ako su ispunjeni odgovarajući zakonski uslovi.

[3] Európske právo v súčasnosti hovorí o „osobe s dlhodobým pobytom“; porov. čl. 2 písm. b smernice 2003/109/ES Rady z 25. novembra 2003 o právnom postavení štátnych príslušníkov tretích krajín, ktoré sú osobami s dlhodobým pobytom.

Stand: 01.12.2022